Home
Aktivnosti mladih pasa
Kretanje može negativno uticati na mladog psa ukoliko se u tome pretera ne treba preterivati sa mladim psima koji su još u razvoju. Naravno, da mladi psi i štenad nisu sportski objekti ali je isto tako besmisleno držimo u stanju mirovanja.
Oni treba da se kreću da trče i da se igraju. Mladi psi koje vlasnici stalno drže na povodniku su telesno i duhovno neutrenirani i lakše će se povrediti prilikom kretanja na koje nisu navikli. Ali sve treba da je umereno. Sve što je ekstremno to je i nezdravo za mlade pse. Tako štene ne treba izlagati telesnim naporima kada je umorno jer se najčešće povrede dešavaju zbog umora. Faktori rizika su i prekomerna težina i nagli rast. Štene može da se hrani visokoenergetskom hranom ali u manjim obrocima. Tako se neće ugojiti i može normalno da trči. Skelet šteneta tek oštenjenog sastoji se uglavnom od hrskavice koja okoštava tek tokom razvoja. Nezavisno od rase, njegov koštani sistem tetive i ligamenti još nisu dorasli većim naporima. Previše kretanja u mladosti može kasnije da dovede do oštećenja kao što displazija kukova ili laktova. Samo patuljasti i mali psi odrastaju sa osam meseci a veće rase sa jedanaest meseci kada se završi proces okoštavanja. Velikim rasama je za konačan razvoj potrebno čak osamnaest meseci. Zato je kod njih potreban poseban oprez. (doge i irski vučiji hrtovi).
Ženke su manje ugrožene zbog lakše telesne mase. Mnogi odgajivači savetuju da se mladi psi kreću samo koliko mogu da izdrže a u prvoj polovini žiota treba izostaviti sve dopunske šetnje i vaspitne vežbe. U osnovi pas velike rase koji pokazuje sklonost ka problemima sa zglobovima treba mnogo da se kreće ali nikako ne treba previše juriti do dvanaest meseci. Do tada se trebaju smenjivati kraće igre sa mnogo odmora i sna.
Mnogi ljudi misle da se njihov pas nije umorio zato što stalno juri po stanu. Uzrok tome može biti često samo visoko kalorična hrana jedno od pravila je da pas treba da šeta tri puta dnevno po pet minuta u odnosu na starost. Dakle, štene od dva meseca treba da šeta deset minuta, od dvanaest nedelja petnaest minuta a sedam meseci star pas treba da šeta trideset pet minuta. Treba da ide malo sa i bez povodnika. Ako u šetnji sretne druga za igru, treba im to dozvoliti ali će sledećeg dana šetati malo kraće. Jer intenzivna igra odgovara utrošku energije na nekoj dugoj šetnji.
Mladog psa nije dobro uvek voditi istom putanjom treba ići na različita mesta kako bi mogao da skuplja razlišite utiske i iskustva da se mentalno razvija. Treba ga pustiti da sam pronađe put preko reke (a ne da je preskoči), da prelazi preko rešetaka ili puzi kroz neki kanal.
Iako se za mešance veruje da su zdraviji i njihove kosti treba da rastu normalno. Kod njih se nezna šta su nasledili od koje rase i da li su skolini nekim bolestima. N izletu sa mladim psom uvek treba paziti po kakvom se terenu kreće, treba izbegavati asfalt jer može da ošeti lokomotorni aparat psa. Treba ići po livadama po peščanim i šumskim podlogama.
Kretanje može negativno uticati na mladog psa ukoliko se u tome pretera ne treba preterivati sa mladim psima koji su još u razvoju. Naravno, da mladi psi i štenad nisu sportski objekti ali je isto tako besmisleno držimo u stanju mirovanja.
Oni treba da se kreću da trče i da se igraju. Mladi psi koje vlasnici stalno drže na povodniku su telesno i duhovno neutrenirani i lakše će se povrediti prilikom kretanja na koje nisu navikli. Ali sve treba da je umereno. Sve što je ekstremno to je i nezdravo za mlade pse. Tako štene ne treba izlagati telesnim naporima kada je umorno jer se najčešće povrede dešavaju zbog umora. Faktori rizika su i prekomerna težina i nagli rast. Štene može da se hrani visokoenergetskom hranom ali u manjim obrocima. Tako se neće ugojiti i može normalno da trči. Skelet šteneta tek oštenjenog sastoji se uglavnom od hrskavice koja okoštava tek tokom razvoja. Nezavisno od rase, njegov koštani sistem tetive i ligamenti još nisu dorasli većim naporima. Previše kretanja u mladosti može kasnije da dovede do oštećenja kao što displazija kukova ili laktova. Samo patuljasti i mali psi odrastaju sa osam meseci a veće rase sa jedanaest meseci kada se završi proces okoštavanja. Velikim rasama je za konačan razvoj potrebno čak osamnaest meseci. Zato je kod njih potreban poseban oprez. (doge i irski vučiji hrtovi).
Ženke su manje ugrožene zbog lakše telesne mase. Mnogi odgajivači savetuju da se mladi psi kreću samo koliko mogu da izdrže a u prvoj polovini žiota treba izostaviti sve dopunske šetnje i vaspitne vežbe. U osnovi pas velike rase koji pokazuje sklonost ka problemima sa zglobovima treba mnogo da se kreće ali nikako ne treba previše juriti do dvanaest meseci. Do tada se trebaju smenjivati kraće igre sa mnogo odmora i sna.
Mnogi ljudi misle da se njihov pas nije umorio zato što stalno juri po stanu. Uzrok tome može biti često samo visoko kalorična hrana jedno od pravila je da pas treba da šeta tri puta dnevno po pet minuta u odnosu na starost. Dakle, štene od dva meseca treba da šeta deset minuta, od dvanaest nedelja petnaest minuta a sedam meseci star pas treba da šeta trideset pet minuta. Treba da ide malo sa i bez povodnika. Ako u šetnji sretne druga za igru, treba im to dozvoliti ali će sledećeg dana šetati malo kraće. Jer intenzivna igra odgovara utrošku energije na nekoj dugoj šetnji.
Mladog psa nije dobro uvek voditi istom putanjom treba ići na različita mesta kako bi mogao da skuplja razlišite utiske i iskustva da se mentalno razvija. Treba ga pustiti da sam pronađe put preko reke (a ne da je preskoči), da prelazi preko rešetaka ili puzi kroz neki kanal.
Iako se za mešance veruje da su zdraviji i njihove kosti treba da rastu normalno. Kod njih se nezna šta su nasledili od koje rase i da li su skolini nekim bolestima. N izletu sa mladim psom uvek treba paziti po kakvom se terenu kreće, treba izbegavati asfalt jer može da ošeti lokomotorni aparat psa. Treba ići po livadama po peščanim i šumskim podlogama.
