Home
Zašto obučavati psa
O obuci deresuri pasa već je toliko napisano da bih ja sada ovim tekstom pokušao odgovoriti na sledeće pitanje : zašto je potrebno obučavati psa? Svako od psa želi da pred sobom ima prijatelja kome može verovati i kome će se radovati, a ne u čiju će svrhu sumnjati i na kraju se pitati da li ga odneti negde daleko ili pozvati lovca da sa njim završi.
Svi znamo da pas bilo da je divlji ili ima porodicu živi u čoporu što podrazumeva društvenu strukturu tog bića. Činjenica je da bez te društvene hijerarhije ova divna inteligentna bića teško da bi opstala uz čoveka koji zna biti ponekad jako destruktivan.
Većina ljudi kada nabavi novi tehnički uređaj ili sobno cvece dobije i brošuru sa upustvom za korišćenje istog mnogi ljudi na žalost psa nabavljaju iz puke mode i na nagovor dece retko sa formiranom idejom za šta mu pas treba. Dalja nega vaspitanje i obuka svodi se na savete prolaznika u stilu „treba mu staviti njušku na mesto gde se popiškio“ i slične gluposti. Mnogi vlasnici misle da ljubav ono što je dovoljno da se do savršenstva vaspita jedan pas. Ljubav jeste neophodna ali nikako nije dovoljna.
Moj savet je da se sa vaspitavanjem počne onog trenutka čim novi gost stigne. Za savladavanje tih početnih koraka i izbegavanje nepopravljivih grešaka preporučujem čitanje neke literature ali isključivo pre nabavke psa.
Pre svega obuka je potrebna da bi sa psom mogli mirno prošetati ulicom da nas može sačekati ispred prodavnice i da ga čak možemo povesti na putovanje. Oni koji žele da svog psa drže u dvorištu reći će da to njima ne treba ali kasnije se ispostavi da to nije baš tako. I dvorišnog psa morate naučiti da ne istrčava kroz otvorenu kapiju, što se šetnje tiče vlasnici svoje pse ne šetaju uglavnom zbog onih dobacivanja „ko koga šeta“ a što se tiče odlaska na more to vam je kao odlazak sa nevaspitanim detetom.
Evo još jednog primera : na izložbama pasa ranga CAC i CACIB viđamo na stotine divljenja vrednih pasa. A koliko takvih pasa viđamo da svoje vlasnike čeka ispred prodavnice a da nisu ponižavajuće vezani. To je bar lako naučiti i bez literature i stručnjaka. Kada je o izložbama reč one i služe da se podstakne kvalitetan uzgoji onih pasa koji osim oblika imaju i karakter za život sa čovekom.
I na kraju evo još jednog razloga za obuku. Nije slučajno što povelju za uspešan uzgoj u grupi radnih službenih pasa mogu dobiti samo oni psi koji osim nekoliko titula na izložbama moraju imati i položen radni ispit. A sve u cilju da se taj divni čovekov prijatelj lakše uklopi u komplikovan život nas ljudi.
O obuci deresuri pasa već je toliko napisano da bih ja sada ovim tekstom pokušao odgovoriti na sledeće pitanje : zašto je potrebno obučavati psa? Svako od psa želi da pred sobom ima prijatelja kome može verovati i kome će se radovati, a ne u čiju će svrhu sumnjati i na kraju se pitati da li ga odneti negde daleko ili pozvati lovca da sa njim završi.
Svi znamo da pas bilo da je divlji ili ima porodicu živi u čoporu što podrazumeva društvenu strukturu tog bića. Činjenica je da bez te društvene hijerarhije ova divna inteligentna bića teško da bi opstala uz čoveka koji zna biti ponekad jako destruktivan.
Većina ljudi kada nabavi novi tehnički uređaj ili sobno cvece dobije i brošuru sa upustvom za korišćenje istog mnogi ljudi na žalost psa nabavljaju iz puke mode i na nagovor dece retko sa formiranom idejom za šta mu pas treba. Dalja nega vaspitanje i obuka svodi se na savete prolaznika u stilu „treba mu staviti njušku na mesto gde se popiškio“ i slične gluposti. Mnogi vlasnici misle da ljubav ono što je dovoljno da se do savršenstva vaspita jedan pas. Ljubav jeste neophodna ali nikako nije dovoljna.
Moj savet je da se sa vaspitavanjem počne onog trenutka čim novi gost stigne. Za savladavanje tih početnih koraka i izbegavanje nepopravljivih grešaka preporučujem čitanje neke literature ali isključivo pre nabavke psa.
Pre svega obuka je potrebna da bi sa psom mogli mirno prošetati ulicom da nas može sačekati ispred prodavnice i da ga čak možemo povesti na putovanje. Oni koji žele da svog psa drže u dvorištu reći će da to njima ne treba ali kasnije se ispostavi da to nije baš tako. I dvorišnog psa morate naučiti da ne istrčava kroz otvorenu kapiju, što se šetnje tiče vlasnici svoje pse ne šetaju uglavnom zbog onih dobacivanja „ko koga šeta“ a što se tiče odlaska na more to vam je kao odlazak sa nevaspitanim detetom.
Evo još jednog primera : na izložbama pasa ranga CAC i CACIB viđamo na stotine divljenja vrednih pasa. A koliko takvih pasa viđamo da svoje vlasnike čeka ispred prodavnice a da nisu ponižavajuće vezani. To je bar lako naučiti i bez literature i stručnjaka. Kada je o izložbama reč one i služe da se podstakne kvalitetan uzgoji onih pasa koji osim oblika imaju i karakter za život sa čovekom.
I na kraju evo još jednog razloga za obuku. Nije slučajno što povelju za uspešan uzgoj u grupi radnih službenih pasa mogu dobiti samo oni psi koji osim nekoliko titula na izložbama moraju imati i položen radni ispit. A sve u cilju da se taj divni čovekov prijatelj lakše uklopi u komplikovan život nas ljudi.
